Slobodne zoneČlan 191. Carinskog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 18/10) definiše slobodne zone kao delove carinskog područja Republike Srbije ili prostore koji se nalaze na tom području i koji su odvojeni od ostalog dela carinskog područja, u kojima se:
- u svrhu naplate uvoznih dažbina i primene uvoznih mera trgovinske politike, za stranu robu, smatra da nije u carinskom području Republike Srbije, pod uslovom da nije stavljena u slobodan promet ili da nije stavljena u drugi carinski postupak ili da se ne koristi ili troši u slobodnoj zoni pod drugim uslovima, a ne pod uslovima koji su utvrđeni carinskim propisima;
- na domaću robu namenjenu izvozu, koja smeštajem u slobodnu zonu, ispunjava uslove predviđene posebnim propisima, primenjuju mere koje se primenjuju kod izvoza robe.
Slobodne zone definisane na ovaj način naročito su pogodne za organizovanje izvozno orjentisane proizvodnje.
Članom 16. Zakona o slobodnim zonama („Službeni glasnik RS", broj 62/06), propisano je da su izvoz robe i usluga iz zone i uvoz robe i usluga u zonu slobodni i ne podležu kvantitativnim ograničenjima, niti se na njih primenjuju mere trgovinske politike.
U skladu sa članom 19. Zakona o slobodnim zonama, na uvoz robe koja je namenjena obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u slobodnoj zoni (repromaterijal za robu namenjenu izvozu, oprema, mašine i građevinski materijal), ne plaća se carina i druge uvozne dažbine uključujući i porez na dodatu vrednost.
Roba koja se iz slobodne zone stavlja u slobodan promet na teritoriji Republike Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina (član 20. Zakona o slobodnim zonama). Ova obaveza nastaje na dan kada je roba prešla iz zone na teritoriju Republike Srbije, a iznos carine i drugih uvoznih dažbina utvrđuje se prema stanju robe i po propisima koji važe na dan prihvatanja carinske deklaracije. Carinska vrednost robe i iznos carinskog duga utvrđuje se u skladu sa odredbama Carinskog zakona (član 21. pomenutog Zakona).
Ističemo da se, shodno članu 203. stav 2. Carinskog zakona, za proizvode koji su u slobodnoj zoni dobijeni u postupku aktivnog oplemenjivanja iznos carinskog duga utvrđuje na osnovu vrednosti uvozne robe sadržane u dobijenim proizvodima.
Radi stavljanja u postupak aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja ili radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentiranja korisnik zone može, shodno članu 17. st. 3. i 4. Zakona o slobodnim zonama, privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Republike Srbije, odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Republike Srbije bez plaćanja carine i poreza na dodatu vrednost.
Takođe, u skladu sa članom 24. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07), porez na dodatu vrednost ne plaća se na unos dobara u slobodnu zonu za koja bi obveznik - sticalac dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone, kao i na pružanje prevoznih i drugih usluga korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu zonu, a za koje bi obveznik - primalac usluge imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi te usluge koristio za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone.
Ističemo da lokalna samouprava, shodno svojim ovlašćenjima, može da donese odluku o pogodnostima za izgradnju objekata i infrastrukture na području slobodne zone. Ove pogodnosti se odnose na donošenje odluke o oslobađanju od plaćanja lokalnih poreza, naknada i taksi koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, npr. naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za takse i troškove opštinske uprave, naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za urbanističke uslove i saglasnosti, priključak na lokalnu infrastrukturu vode i kanalizacije, lokalne komunalne takse i sl.
U slobodnim zonama administracija je efikasna (one stop shop), a korisnicima se pruža set sledećih logističkih usluga: organizacija transporta, pretovar, utovar, špediterske usluge, agencijske usluge, usluge osiguranja i reosiguranja, bankarski poslovi i dr.
Imajući u vidu da se u svakoj slobodnoj zoni nalazi carinska ispostava, obezbeđena je jednostavna i brza carinska procedura.
Na osnovu napred navedenog, može se zaključiti da osnovnu atraktivnost slobodnih zona čini povlašćeni carinski tretman, odgovarajuća poreska oslobođenja i pojednostavljene administrativne procedure.
